Šta je kopani bunar, a šta bušeni

Kopani bunar je široka vertikalna jama, najčešće prečnika 80–120 cm, ozidana ili obložena betonskim prstenovima. Kopa se ručno ili mašinski, i po pravilu ide do prve izdani — retko dublje od 10–15 m.

Bušeni bunar je uska bušotina, prečnika obično 100–250 mm, izrađena bušaćom garniturom i opremljena zaštitnom kolonom i filterom. Može da dosegne slojeve na 50, 100 i više metara.

Razlika nije samo u tehnologiji. To su dva različita načina da se dođe do vode, i svaki radi u drugačijim uslovima.

Zašto kopani bunar ponekad radi tamo gde bušeni ne bi

Ovo je stvar koju većina ljudi ne zna, a presudna je: kopani bunar sam po sebi predstavlja rezervoar.

Bunar prečnika 1 m i dubine 8 m, sa 3 m vodenog stuba, sadrži oko 2.300 litara vode. Ta voda stoji i čeka. Ako sloj daje malo — recimo pola litre u sekundi, ili čak i manje — kopani bunar tokom noći i tokom dana kad se ne troši polako akumulira, pa se ujutru može zahvatiti veća količina odjednom.

Zato kopani bunar ima smisla u sitnozrnim, slabo propusnim terenima gde voda pritiče sporo, ali stalno. U takvim uslovima bušena bušotina malog prečnika daje slab i nestabilan protok, dok kopani bunar sa svojom zapreminom pokriva dnevne potrebe domaćinstva ili bašte.

Kada kopanje nema smisla

  • Kada je voda dublja od 10–15 m. Kopanje ispod te dubine postaje nesrazmerno skupo, sporo i opasno. Tada je bušenje jeftinije po metru korisne dubine.
  • Kada treba veća i pouzdana količina — za navodnjavanje većih površina, stočarstvo, proizvodnju. Kopani bunar ne može da isprati kontinuiranu potrošnju od nekoliko litara u sekundi.
  • Kada je bitan kvalitet i stalnost. Kopani bunar zahvata plitku, prvu izdan — onu koja je najviše izložena površinskim uticajima i najbrže reaguje na sušu.
  • Kada je teren stenovit ili nestabilan — kopanje kroz čvrstu stenu je neizvodljivo ručno, a kroz nevezane peskove i šljunkove je opasno zbog obrušavanja.

Realna očekivanja: dubina i izdašnost

Kopani bunar u većini terena u Srbiji završi između 5 i 12 m. Voda koju daje po pravilu je iz prve, plitke izdani, sa dve praktične posledice:

Sezonske oscilacije. Nivo prati padavine. Bunar koji je pun u aprilu ume da bude na dnu u avgustu i septembru — a to je tačno period kada je voda najpotrebnija. Ako je bunar iskopan u kišnom periodu i tada je „bio pun”, to ne govori ništa o njegovom letnjem kapacitetu.

Ranjivost na zagađenje. Plitka izdan je u direktnoj vezi sa površinom. Septičke jame, đubrišta, staje i njive u okolini utiču na nju znatno brže i jače nego na dublje slojeve.

Zato pitanje nikada nije samo „ima li vode”, nego koliko je daje u najsušnijem mesecu i kakva je.

Cena: zašto se poređenje sa bušenjem često pogrešno postavlja

Kopanje je po metru jeftinije od bušenja, i to je razlog zbog kog ga ljudi biraju. Ali poređenje po metru je pogrešna mera, jer se ne dobija ista stvar.

Na cenu kopanog bunara utiče:

  • dubina i prečnik
  • broj i tip betonskih prstenova
  • način izrade — ručno ili mašinski
  • vrsta tla i pojava vode tokom kopanja (čim se naiđe na vodu, rad postaje sporiji i skuplji)
  • pristup mehanizacije i udaljenost lokacije

Realan način poređenja: ne pitajte koliko košta metar, nego koliko košta jedan kubik vode dnevno, tokom cele godine. Kopani bunar koji presuši u avgustu je skup bez obzira na to koliko je koštao, a bušeni bunar do stabilnog sloja koji radi 20 godina bez prekida je jeftin i kada je dvostruko skuplji na početku.

Okvirne cene bušenja i šta ulazi u njih razložili smo u tekstu cena bušenja bunara.

Bezbednost: deo o kom se ćuti

Ovo nije formalnost. U Srbiji ljudi svake godine ginu u kopanim bunarima, i to najčešće ne kopači nego vlasnici i komšije koji uskaču da pomognu.

Dva uzroka:

Obrušavanje. U nevezanim materijalima — peskovima, šljunkovima, nasutom tlu — zid jame se urušava bez najave. Zato se prstenovi spuštaju uporedo sa kopanjem, a ne naknadno.

Gasovi i nedostatak kiseonika. Na dnu bunara se skuplja ugljen-dioksid, teži od vazduha. Čovek koji siđe gubi svest za nekoliko sekundi, bez ikakvog upozorenja — bez mirisa, bez gušenja koje bi ga nateralo da izađe. Zatim silazi drugi da ga izvuče, i strada i on. Tako izgleda većina nesreća o kojima se čita u novinama.

Pravila koja se ne pregovaraju: provera vazduha pre svakog silaska, prinudna ventilacija, pojas i uže sa osobom na površini koja ne silazi ni pod kojim uslovima, i stalno prisustvo najmanje dvoje ljudi gore. Ako izvođač ovo ne radi, nije jeftiniji — samo prebacuje rizik na vas.

Papiri: isti su za oba tipa

Način izrade ne menja pravni status. Bunar je vodni objekat, i za korišćenje podzemne vode se traže vodna akta bez obzira na to da li je kopan ili bušen. Detalji postupka su u tekstu vodna dozvola za bunar, a za već izvedene objekte u tekstu o legalizaciji bunara.

Kako se odlučuje — bez nagađanja

Odluka kopati ili bušiti nije stvar ukusa nego podataka: koliko je duboko do vode, kakav je materijal, koliko vode realno treba i kakvog kvaliteta. To se utvrđuje analizom terena i, tamo gde je potrebno, geofizičkim ispitivanjem — pre nego što se uzme prva lopata ili pokrene garnitura.

Najskuplji bunar je onaj koji se kopa dvaput.

Ako niste sigurni šta je pravo rešenje za vašu parcelu, pošaljite nam lokaciju i namenu — javljamo se sa procenom.